СУТОНСКА СМИРЕЊА - Есад Мекули

Ноћ је банула над градом
и први сутон
немо проклија цветним, завичајним пољима...

У трави мир
и грању... У души
блага тишина
ко бескрај неба над главом...

- О, дивне сутонске тишине
завичајних ноћи!
Ваш смирај меким додиром
милује рањена срца
и мирон увија и највећу жалост
као пољубац вољене на уснама...

Миле сутонске тишине
завичајниох ноћи -
ви сте најбољи лек
мојој рањеној души!

(1934)