НА ВИЛИНСКОМ ЈЕЗЕРУ - Есад Мекули

Враћам се, језеро драго, горским очима твојим - завичају:
Малишан, некад, везах ти чаробном црвени конац на зеленој
гранчици бора
и ситни, метални новац бацах у воде твоје - ко остали
(да виле нас заштите од кршћења, од погибија...)
и тмурно чело квасих водама твојим да се разведри као дубине
плаве у летњи дан...

Враћам се хридима твојим врлетним, борју опрљеном -
муњама што пркоси
тишинама твојим видарицама;
око ти модро љубим, милујем скуте чипкасте растиња обалама
и здравим понос-орла висинама...

Јер - ништа ми драже од тебе
и сад као некад -
детињство моје јадно на обалама овим!

(Хридско језеро - Плав)