Познаво сам стихотворца у сећању мом далеком,
И та бедна амфибија волела се с праљом неком.
С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио,
А тајно је за комшиком неутешне сузе лио.
Ових дана удар стиже несрећног стихотворца,
Идол му се испорсио за некаквог богословца.
И анђео његов тако попадија од сад биће,
Јешће с попом поскурице и рађаће поповчиће.
А наш бедни стихотворац? Још ће даље шому пити,
Нападаће љубав јавно, а тајну ће љубав крити.
А када га смрт стигне, ко ледена сува проза,
Склопиће му тавне очи каква Јулчи или Роза.
(15. октобра 1891.)
И та бедна амфибија волела се с праљом неком.
С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио,
А тајно је за комшиком неутешне сузе лио.
Ових дана удар стиже несрећног стихотворца,
Идол му се испорсио за некаквог богословца.
И анђео његов тако попадија од сад биће,
Јешће с попом поскурице и рађаће поповчиће.
А наш бедни стихотворац? Још ће даље шому пити,
Нападаће љубав јавно, а тајну ће љубав крити.
А када га смрт стигне, ко ледена сува проза,
Склопиће му тавне очи каква Јулчи или Роза.
(15. октобра 1891.)
(*Односи се на песме Владимира Јовановића, либералског политичара, који се у својим песмама залагао за политички ангажовану националну и социјалну поезију)
Нема коментара:
Постави коментар