СРБИН У РАЈУ - Војислав Илић

Умре један Србин, не зна се од чега,
Али Господ прими у насеље њега,
И рече му Господ: "О љубазни сине!
Доспео си, ево, у рајске висине".

"Ево овде има блага свакојака,
И учених људи, и добрих јунака.
Нек те, дакле, брига и туга не гуши,
Но слободно ишти што ти драго души".

А Србин ће њему: "О Господе јаки!
Ја бих жељно иско новина ма каки`,
У којима пише шта ли доле раде,
Какве нове сплетке пред изборе граде?"

Окрете се Господ анђелима редом,
И затресе тужно својом главом седом:
"Подајте му, - рече - а шта друго знамо?
Та то један Србин и разуме само".

(априла 1890.)