Раде Драинац (1899-1943)

Глад ми је бескрајна а руке вечно празне.

Ноћу низ улице градске на прстима носим месец

и тугу остављам под прозорима изгубљених жена.

Дао бих све а ништа немам.

Глад ми је бескрајна а руке вечно празне.