6.
ПЕСНИК облака и валова снева у мени!
На брадавици олује његове тамне усне
а душа његова увек с пљускањем мора
на обронцима планинским!
Оштар трачки ветар спушта се и дубове из корена чупа.
Мале лађе обилазећи око рта
изненада се на бок нагињу и нестају.
Па се опет помоле високо у облацима
с друге стране дна.
На сидра су се нахватале алге
у брдима тужних светаца.
Од красних зрака око лица
подрхтава ореол мора.
Испошћени старци онамо своје празне очи окрећу
А жене црну сенку њихову
преко непорочна креча облаче.
С њима се дижем и ја,
Песник облака и валова!
У скромну кантицу умачем
четке заједно с њима и бојим:
Нова корита бродова
у златне и црне иконе!
Нек нам је на помоћ и заштиту свети Канарис!
Нек нам је на помоћ и заштиту свети Мјаулис!
Нек нам је на помоћ и заштиту света Мандо!
Нема коментара:
Постави коментар