У девет, лево, ту, где Страсни трг престаје,
На мокрим зидовима - не видиш ниједну фирму.
Реномирана предузећа, ал` улица ко из сна да је!
Капци сметају спавању, па наредба да их скину.
Трговци сукном, С. Ј., то јест синови њини,
(Шалтери - спуштени, одсутне књиговође главне).
Спава ко заклана Тверска, и тек у тишини
Сна се ослобађа, ко од додира руке сане.
Пушкинов споменик баш њој и припада даље,
И на двобој почне све то да подсећа,
Кад неко од нових ваздушаст пољубац шаље
Њој, по мећави кад... бива сива и већа.
Ал` он памти, пре свега, бесмртност како поче -
Одмах по двобоју, у кући, када се спусти тмина,
И тешко двојит то је. А затим, па и после,
Она је од Грончарових, познаница општа, њина.
Нема коментара:
Постави коментар