ПАУК - Десанка Максимовић

Хтело би да зађе, ал` се заплело
сунце између облака два.
Ни ветар, ни узвик, ни лавеж, ни рика.
По ливадама у долини,
ко свила танка, дрхтава зрика
тишину тка.

Тада наједном болно над пољем
задрхта песма тешка од страсти,
па припев: сиров, отегнут врисак
што из јазбина срца се чупа.
Спазим: на једном још светлом брегу
људи и жена шарена група,
где сено пласти.

Па ноћ и златан печат на небу,
и бледе тачке звезданих кола,
и опет зрика тишину тка.
Али ја као да и тад чујем
тешку од страсти и лепу од бола
песму и припев: ни усклик, ни јаук;
и видим између облака два
где стоји сунце као огроман
и ватрен паук.