VICTORU HUGOU - Пол Верлен

(Шаљући му "Sagesse")

Нитко од свих сад вам поклоника није
ко ја дивио се вашим одликама,
ваш ме глас опајо ко побједа сама,
читах вас са жаром што из срца бије.

Тад ми Вишњи вео што свијет крије,
драг ми поста Бог и Црква, и пун плама
ја верујем све што - вај! - лудост је вама
и у вашој пјесми згражам се од змије.

Промијених се. Ко ви. Тек у другом смјеру.
Све овако мален имах и ја право
пригрлит начело посљедње ми, здраво.

Ипак, учитељу, знам голему мјеру
хвале сам вам дужан: хвала вам, о хвала,
ви ми бјесте благи у дан горких зала*.


*Настојао га измирити са женом.