ПЈЕСНИЧКА УМЈЕТНОСТ - Пол Верлен

Музика нек те прва брине
и зато Непар нек ти пјева
што мутан лакше се прелијева,
а све без позе и тежине.

Кад бираш ријечи, нек ти годи
да их не бираш без презира:
сива нас пјесма више дира,
кад се Нејасно с Јасним води.

То су за велом очи красне,
сјај дана када трепти зраком,
ил на јесенском небу млаком
у плавој збрци звијезде јасне.

Нек нам је још и Прељев дан,
једино прељев, а без Боје!
Само прељеви лако споје
флауту с рогом, сан уз сан.

Од Досјетке ти бјежи смјеле,
од крута Духа, Смијеха гњила;
а њих плачу очи Плаветнила;
све је то лук из просте здјеле!

Рјечитост зграби, врат јој стежи!
При раду ти се често сјети
и Риму малко опамети,
јер пустиш ли је, она бјежи.

За гријехе Риме нема ријечи!
Зар глухо дијете, Црнац луди
тај јефтин накит нама нуди
што под турпијом празно звечи?

Музике још и свеђ и дуго,
да стих ти као смион важи
летећ из душе која тражи
друге љубави, небо друго.

Нек стих ти буде авантура,
у хитром вјетру јутра расут,
од ког метвица и смиљ цвату...
Све друго је - литература.