понедељак, 23. децембар 2013.

ЧЕЖЊА ЗА НЕДОСТИЖНИМ - Есад Мекули

У висинама се играли облаци као јагањци брегом
а чежња за недостижним увлачила се у мене.

Хтео бих да се ухватим у коло белоруних облака
и одлетим зрачним висинама
с веселом песмом чобанчета...

Па кад месечина даљинама зазвони
и земља жудњама у ноћ закликће,
попут сребрних влатова зрака
да сиђем -
обиђем
закутке бола и места чемерних сазнања.

О, хтео бих да се ухватим у коло белоруних облака
да једном младост весело подврисне
и чежња срцем нарасте...

- Ал` зашто као заробљен звук трептавим срцем чежња
звони
и немир душом дубок се разлива?!

Кад волим да гледам игру облака над градом
док се у мене увлачи чежња за далеким.

(1935)

Нема коментара:

Постави коментар