ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА - Војислав Илић

На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом,
Силази Дијана светла. Из своје вечите урне
Безбројне милијарде звездица по небу сипа.
У струји вечитог мира
Мирисни ћарлија лахор под светлим небесним сводом,
Ко Еолова лира.
Светови у миру блуде. О, Срце, и ти се смири!
Вечити склад и покој нек блаже немир  твој;
И дух, запојен њима, да крила слободно шири
По тавној ноћи тој.

(28. јула 1888.)