ЈУТРО ОСВОЈЕНО ОД НЕПРИЈАТЕЉА - Касиано Рикардо

Часови падају успрао по нама

као тајна киша.

Деца спавају под славолуцима

вијадукта.

Новине објављују

снимке мршавих људи, издужена лица,

погинулих на прагу кућа.

Камен је узглавље где сни будућност.

Оно око чега се препиремо више није парче земље,

последње ван мапе,

већ је то јутро, право на сутрашњицу.

Оно ко чега се препиремо то је час,

час који усправно пада,

то више није видик

и простор некада неодређен,

где се све ствари расцветавају лако.

Древни простор који нам уливаше осећање бесконачног.

Оно око чега се препиремо

то је пут који небу води, у овом страшном боју

окомитом.

Оно око чега се препиремо

није место под сунцем, већ окрвављено јутро -

црвен пут случаја.

То је редни број у реду за хлеб.

Данас је број 3.

Бр. 4.

Бр. 5.

Последњи телеграм са бојишта

јавља нам: свитање је пало у наше руке.