уторак, 24. октобар 2017.

У ВИСИНИ УСТА - Паул Целан

У висини уста, осећа се:
растиње мрака.

(Не мораш, светлости, да га тражиш: остаћеш
мрежа од снега, држаћеш
свој плен.

Обоје важи:
Дотакнуто и Нетакнуто.
Обоје с грехом о љубави говори,
обоје жели да живи и умре.)

Ожиљци на листу, пупољци, трепавице.
Мотрило, туђе дану.
Орахова љуска, истинита и отворена.

Усне су знале. Усне знају.
Усне то ћуте све то краја.

Нема коментара:

Постави коментар