понедељак, 23. октобар 2017.

ИЗ "ПРОНАЛАЖЕЊА ОРФЕЈА" - Жорже од Лиме

Прво певање

1

Острво не откри нико,
пошто сви за њега знамо.
И у нашим чак очима
земљописа јасног има.

Чак и на том крају мора
острва не беше неког,
чак без мора и без земље,
и без краја и без мене.

И без брода и без правца,
и без вала и обала,
море се на чашу своди
којим човек увек броди.

Нит нађено, нит виђено,
без дневника и без речи;
пустоловине, штавише,
никада се и не збише.

Стигав, никад не стижемо,
ја и острво помично.
С тлом помичним и свод сливен,
свет вечито неоткривен.

Сумња: има људождера,
знаци трава сарагаских,
свет потајан овде тужи
и шупљином шкољке кружи.

И ветрена ружа, плима
по мом челу и бисерје,
ускршња недеља мила
и једрењак без једрила!

Острво са жалом, најзад!
Откриће зар веће треба
од таштине моје смеле
силно тужне и веселе?