Прво певање
1
Острво не откри нико,
пошто сви за њега знамо.
И у нашим чак очима
земљописа јасног има.
Чак и на том крају мора
острва не беше неког,
чак без мора и без земље,
и без краја и без мене.
И без брода и без правца,
и без вала и обала,
море се на чашу своди
којим човек увек броди.
Нит нађено, нит виђено,
без дневника и без речи;
пустоловине, штавише,
никада се и не збише.
Стигав, никад не стижемо,
ја и острво помично.
С тлом помичним и свод сливен,
свет вечито неоткривен.
Сумња: има људождера,
знаци трава сарагаских,
свет потајан овде тужи
и шупљином шкољке кружи.
И ветрена ружа, плима
по мом челу и бисерје,
ускршња недеља мила
и једрењак без једрила!
Острво са жалом, најзад!
Откриће зар веће треба
од таштине моје смеле
силно тужне и веселе?
Нема коментара:
Постави коментар