уторак, 24. октобар 2017.

ПИСМО ИЗ БЕЛАПЈАНТЕ - Валтер Цетл

Наредила си да ми извикују име
по римским трговима.
Али они што су ме знали осташе неми.

Нагнута над мапама,
узалуд тражиш
град који се по мени зове.

Флота
коју за мном шаљеш
иструнуће у карантинима.

У ниском лету над градовима
страних континената:
Очију заслепљених белином,
шакама стискајући главе,
они зуре ка теби.
Ја нисам међу њима.

У Ничијој земљи ћеш
запасти у ватру залуталих
извидница.

Узалуд ћеш са генералима
обилазити фронтове њихових армија,
по болницама и логорима
делити поклон-пакете.
Моје се руке неће
пружити ка теби.

Једном ћеш поново стајати на молу
и иза себе чути мој глас:
" Свуда где си ме тражила
ја сам био.
Свуда где ћеш ме тражити
нећу поново бити".