21
Господ Бог наш и Госпа блажена
(бусајте се у груд, преци добри)
беху дошли до постеље моје
једном, лепа зора кад зазори.
И наш Господ мени се приближи
(на колена, родитељи добри)
осмејак му благ и ведар беше,
и братски ме гледаху му очи.
Наша Госпа пољуби ми лице
пољупцем који не постоји.
Видећи ме тужног, ал плакаше,
зовући ме сином тужним својим.
У сасуду резбареном златном
(устаните, родитељи добри)
ја Исуса Назарећанина
при крштењу славно име добих.
Узнеше се, потом, на небеса
(одлазите, родитељи добри)
Господ Бог наш, спреман да заплаче;
Наша Госпа плачу не одоли.
Нема коментара:
Постави коментар