Пола смрти
отхрањено нашим животом
лежало је око нас
истинито као пепељава слика -
и ми смо
пили и даље, укрштених душа, као два мача,
пришивени за небеско камење, рођени из крви речи
у постељи ноћи,
све виши и виши
прорастали смо једно друго, више
не беше имена за оно
што нас је гонило (једна од тридесет
- и колико? -
била је моја жива сенка,
која се испела степеништем блудње к теби)
као кула
то пола се издизало у Куда,
као Храдчин
од суштог златарског порицања,
хебрејски од костију,
самлевен у сперму,
клизио је кроз пешчани сат
кроз који смо пливали, два сна сада, одзвањајући
против времена, на трговима.
Нема коментара:
Постави коментар