понедељак, 23. октобар 2017.

ПОЛАКО СПУШТАЊЕ ЗАВЕСЕ ЗА МАЛЕ АРИЈЕ - Хосе Лесама Лима

5

Мишљаше да оде, али не оде у позориште.
Притисну звонце, али га беху пригушили
да не звони. Запушених ушију
с мртвим рибама на ноћној плочи.
Оштећен надгробник покрива равницу,
чворови и ножеви трескају га и гризу.
Седиште где никад не примаше седећи
налази се у  музеју заједно са столом од смарагда.
Стојећи на седишту, беседећи
руковаше се с једним по једним
мртвацем. Не знамо је ли добро
кад нас не прима или кад нам окреће леђа.
Потражи га у цркви,
али му рекоше да је отишао на крштење
у другу цркву, а и тамо намагнетиса
свечаност, имаше гужву у кући.
У кафани: "Једино данас
није долазио, питајте у дрвореду."
Звонце покривено шеширом,
притискано немилосрдно,
упропашћује се не звонећи.
Не звони звонце а стижу сви срндаћи.
Стално ми веле да није ту.

Нема коментара:

Постави коментар