уторак, 24. октобар 2017.

ОНО - Жани Ебнер

Кад се приближим, оно устукне.
Кад кренем у страну, стоји иза мене.
Ако останем мирна, ако се
претварам да појма немам о њему,
можда ми неће ништа учинити.
Када се хитро окренем, стоји
иза мене на извесној даљини.
Али када му прилазим, устукне.

Шта је то, не знам.
Како изгледа, не умем рећи.
Шта жели, не могу докучити.
Али ту је. Хтела бих да га ухватим
да би престало да ми улива страх
и да влада свим мојим кретањима.

Моје прилажење, склањање, окретање
не дешава се по слободној вољи.
Желим само једно: да га ухватим.
Зато морам, хтела не хтела,
непрестано да му прилазим, - али
кад се приближим, оно устукне.