понедељак, 23. октобар 2017.

ХИМАЧАЛ ПРАДЕШ - Октавио Паз

1

Видех
подно потпорних зидова
расап видика
(У коњској лубањи
кошницу марљивих пчела)

Видех
скамењену вртоглавицу
висећи врт где проређен ваздух гуши
(лептира с шарама тигра
непомичног на врху мириса)

Видех планине  мудраца
где олуј орлове затире
(Девојчицу и старицу, живе костуре,
где товаре бреме веће од  ових планина)

2

Наша
(обријан, трбушаст и)
Цивилизација је
(немашћен)
најстарија
(на козјој стази
шафрански плашт му изгледаше пламен)
на свету!
(који трепери)
Ова земља је
(а шум његових сандала
по сувим иглицама борја беше)
света:
то је земља
(као ходање) Веда.
(по пепелу.)
Човек
(Кажипрстом)
започе мислити
(одлучно)
пре пет хиљада година
(пандит ми показа)
овде...
(Хималаје,
најмлађе планине на земљи.)

Нема коментара:

Постави коментар