Руже су и злато боје пута тога,
ружичњак чудесан крај њега цвет стиче,
лист узвишен овде и племенит ниче
акантуса, мирте, ловора вечнога.
На том путу благо јесте изложено
и за којим жуди душа тма и тушта,
њиме се силество душа вечно спушта
ка бездану шумном, бездну боженственом.
И туда, у мисли занесена, врве
слазећ, сањајући; сучелив се, крве,
тим путем небеским, тим путем прозрачним,
девичанска бића која Земља роди,
крваве од борбе страшне што се води,
опијена вином погубним и мрачним...
Нема коментара:
Постави коментар