уторак, 24. октобар 2017.

ПОРУКА - Кристина Буста

Неке птице су вребалице:
чуче на крошњама и слеменима
ил`  у честару, без песме.
Непозната су гнезда
њиховог порекла, летови
недостижни, и нагло погађа
усред срца њихов крик.

Неке речи су нечујне,
ал` увек нешто упире око
ка теби из тишине.
Сагледани су путеви,
сви. Иди само! Већ осећаш
спасилачки дим са огњишта.
Али на ивици села
то те заувек сустиже.