Пре сунца израња
из голог острвског тла
месец сребрн.
На стењу горског обронка
трепери његов сјај
и у подножју света
на празном мору.
Но севајући пробија
сунце стену.
Без даха жеже
с планине у долину,
чети бојовитој витла
смртоносни пожар у лице.
Муве покривају
гмизаву људску гомилу.
У прашину се
претвара поље под ветром
што хуји из благог мора
пут земљаних груди
црвених као вино.
Ковитласте стубове
добацује сунцу
и пурпурни мрак се нагло
стропоштава у наш страх.
Нема коментара:
Постави коментар