Над Герлахом црно клупко - облак који буром прети,
С часа на час муњин блесак кроз мрчаву ову сене,
Грмљавине хук стравични одваљује грдне стене
И распрсли кршеви се сурвавају низ врлети...
Бесни, буро! Бесни јаче! Ко по мору узбурканом
Кад брод крене - тако и сад моја мисо с тобом креће.
С ватрокљуном твојом птицом подиже се и узлеће,
Занесена у збркама, огњем - страшћу завитланом.
Бесни, буро! Бесни јаче! Здрозгај коре тврдог стења,
Чупај шуме! Снага нек ти језера и брда пара!
Терај дух чији лик се у пламену муње ствара
И плашљиве сени смрти и демоне уништења...
Бесни, буро! Бесни јаче! Мрку своју главу пригни,
И о земљу удри њоме, док крвава не јаукне.
И пожаре све потпаљуј, нек плам целом земљом сукне,
У пепео све претвори!... Ти, демоне, буру дигни!
И бура је протерана... Испод ње се разведрило,
Мисли да ће доле видет свет подмлађен, нови свежи...
Неколико дрва само у мутљагу воде лежи...
Ал` долину плача - земљу - ништа није изменило.
Нема коментара:
Постави коментар