Паул Целан

РАЗЛУЖЕНО

зрачним струјањем твога језика

шаролико говоркање при -

доживљеног - тисућу -

језична мојо -

песма, ништа - повесма.

Ис -

ковитлачен,

слободан пут кроз људо -

одличан снег,

снег покајнички, ка

гостољубивим

глечерским собама и столовима.

Дубоко

у раселинама времена,

крај

саћа од леда

чека, кристал даха,

твоја необорива

сведоџба.