уторак, 24. октобар 2017.

НА СВАКОМ СТУПЊУ МОГА ТЕЛА ЖИВИ... - Кристина Лавант

На сваком ступњу мога тела живи
по бол, и жели да се посвети,
давно већ љуто мрзим манастир
и пре бих да сам циганско коначиште.

Опат је луд, и стално, место да се
сабере, уњка благослов вечерњи,
не спава никад, и друге држи будне,
јер сваки ступањ дрхти непрестано.

Чим отпор мој оживи, обмањивач
кроз манастирске подруме га гони,
онамо где је стварност зрнаста
и рађа жито за све што трпе глад.

Тако сам кућа, двориште и амбар
а понекад сасвим тајна хумка,
где моја мрзост носи тамно грожђе,
да свеци буду цигани - чергари.