Чух како кажу да има
у води камен и круг,
а изнад воде реч
што ставља круг око камена.
Видех где моја топола силази к води,
видех како јој рука урања у дубину,
видех јој корење где преклиње небо за ноћ.
Не похитах за њом,
само са тла подигох ону мрву
што твога ока облик има и племство,
скидох ти ланац речи са врата
њиме опервазих сто на ком је мрва сад лежала,
и не видех више моју тополу.
Нема коментара:
Постави коментар