Хвала ти за љубав у којој сам коначила,
за мржњу што ме отера и за равнодушност растанка.
Велика ти хвала за пут.
Хвала ти за звезде и за цвеће,
за дивну траву, за српасти месец,
за облак, небо, ваздух који дишем.
Велика ти хвала за дрво.
Хвала за пријатеља што ме у подне нападе
и за пријатеља што ме увече отпрати кући.
Велика ти хвала за мој живот -
и за то што он пролази.
А и ти ћеш постојати, препун радости живљења,
када прецвета цвет и кад се угаси звезда,
усахне дрво о сваки пут буде беспутан,
кад непријатељ иструли, пријатељ оде,
кад не буде више било ни вечери ни јутра.
Ти ћеш постојати кад прође живот мој
и кад утрне моја љубав према животу.
Зато ти хвала целим мојим бићем:
Хвала за твоје постојање.
Нема коментара:
Постави коментар