субота, 05. август 2017.

РАСПЕЋЕ - Ранко Јововић

Касапница је ово
Каква поезија,
Какав Кафка и његове дјетињарије,
Орвел је творац најљепших бајки.
Ја сам рођен да рађам и рушим
Оштар зрак Суре планине.
Једам ја полицијске системе,
Једу и они мене.
Вјечни смрад живота,
Баруштине свјетске
Испиајм као нектар.
Ждерем живо коље,
Живу чељад,
Ждеру и они мене.
Злочини нада мном,
Над нама,
Над дјецом залуталом у овај свијет,
Права су мелодрама
Једног дана кад нам се Погледи Укрсте.
Бацио сам око на један ружан народић
Који се зори својим подлостима,
А ружне смо хранили хљебом,
Учили разним вјештинама,
Књизи и љубави.
Со им открили,
Васпитавали их да не буду марва.
Која вајда -
Ено их, арлаучу
Луди антихристи,
Колац љубе.
Ово је земља за укоп
И сваку несрећу -
Поскитао се наш крвави соко.