Слуша моје срце како тече, прислушкује и чачка зубе
и мирише ишчачкано говно. Затим, надјача мој крик,
Мржњом над мржњама -
Ја сам кадар убити, ја сам син свог поднебља...
(Каква снага, понос, национализам, раса...)
Убица затим устаде, јурну јуришом голоруких...
Убио сам га погледом у празно
Као што се убија убица, или сличан патриота,
Или слична мува, или бјегунац са галије...
Ни капи крви националне не испусти.
Нема коментара:
Постави коментар