у кости ми се увукла самоћа
А кад падне ноћ страшна, страшно дуга
Самоћа нема друга.
Све је усамљено и звијезда и земља
Усамљен је Ђаво у плућима Кремља.
И у ријечи свако слово је самоћа
И у слову црв и у црву вођа.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Непрестано мислим и на Оца свога
Како је усамљен... И да нема бога.
Нема коментара:
Постави коментар