А ти што ме не убијеш, Сунце,
Кад већ толико жудиш моју смрт,
Нијесам се прсио против тебе,
Разоружан кроз толики живот,
Смисао за Велики подухват
Никада није могао бити рођен
У мом срцу.
Зашто ме гониш, о, Сунце,
Као они који ме гоне
У твоје здрваље.
Истина, никада нијеси грануло за мене,
А ја сам гајио твоју биљчицу,
Сијао твоје сјеме ораницама,
Отварао очи дјеци,
Чистио поља,
Плијевио људске душе.
Никад те нијесам издао,
Ни онда кад падох у таму
Ни онда кад зађох.
А ти убиј ме, Сунце,
Кад толико жудиш моју смрт.
Нема коментара:
Постави коментар