субота, 05. август 2017.

А ТИ УБИЈ МЕ, СУНЦЕ - Ранко Јововић

А ти што ме не убијеш, Сунце,
Кад већ толико жудиш моју смрт,
Нијесам се прсио против тебе,
Разоружан кроз толики живот,
Смисао за Велики подухват
Никада није могао бити рођен
У мом срцу.

Зашто ме гониш, о, Сунце,
Као они који ме гоне
У твоје здрваље.

Истина, никада нијеси грануло за мене,
А ја сам гајио твоју биљчицу,
Сијао твоје сјеме ораницама,
Отварао очи дјеци,
Чистио поља,
Плијевио људске душе.

Никад те нијесам издао,
Ни онда кад падох у таму
Ни онда кад зађох.

А ти убиј ме, Сунце,
Кад толико жудиш моју смрт.