субота, 05. август 2017.

СЈЕЋАМ СЕ - Ранко Јововић

Тукао ме бјесомучно
Окренуо ме сунцу и тукао ме
Очи су ми биле пуне крви
Мозак ми се распадао од бола и страха
Тукао ме као неко своје наказно дијете.

Окренуо ме земљи и тукао ме
По голој, пустој, усамљеној глави
Потиљак ми је пуцао, срце вриштало
У ушима ми се надимала упаљена змија
Лудио сам.

Окренуо ме тами и тукао ме
Нијесам видио сунце, земљу, лице убице
Једва сам осјећао да сам нико и ништа
Једва сам нешто знао,
Газио ме, пробушио, распорио -
Пунио ме тешким грумењем
Мучио ме да проговорим.

Преживио сам.

Тукли су ме
Шакама, пендрецима, схватањима
Без вјере, очајно, самоубилачки
Тукли су ме светињама и звјерињем

Власт, руља, другови
Цијела црна васиона
И сотона
И турци и апци
И јаки и слаби -
Тукли су ме да ућутим
Да будем гроб, стока, локва и тачка

Преживио сам.