субота, 5. август 2017.

Ранко Јововић

1

Вече је
Нешто свечано, независно, нешто некад најљепше,
Ја нећу задуго заспати, ја нећу никако никад, никад...
Поред прозора сједим, дишем очајно - испрекидано, кратко -
Доље је улица, полуосвјетљена, полупразна, далека...
Да бјежим у коцку, алкохол
Да идем у лов на жене
Да се убијем

Да кукавички дишем, дишем
Гледам у таму
Чекам зору,
Никад, никад

Али ја више нијесам храбар,
А и да сам

Ово и није неки свијет
Ово је неки подерњак од свијета.

2

Моја је љубав гола-боса
Мртва-пијана
Моја је љубав дух убијеног
И дух убице,
Моја је љубав мрачна земља
Моја је љубав живи мрак.

3

Ја сам искључиви бијелац
Ипак сам усамљени црнац

Језик ми је црн
Изрека је црња
Пјесма ми под корбачем цвјета

4

Нека ме презиру
Ипак ме памте
Нека ме оговарају, бију, апсе
Ипак ме се боје.

Негирају ме
А славе.

Нека сам пијан-луд
Нека полако лудим,
Нека сам покретни циркус
И такав - и љепши сам и озбиљнији
И јачи од тебе,
Депресивна домовино.

Нема коментара:

Постави коментар