недеља, 11. мај 2014.

НА МЕНЕ СУ ПРСТОМ РЕКЛИ - Душко Трифуновић

На мене су прстом рекли
за све ово он је крив
за њега би било боље
да уопште није жив

За њега не важи закон
њему нико није род
ко му прави души заклон
кад понесе бура брод

Нека призна шта се пита
да не прави више срам
Како то да сме да скита
и да тако живи сам

Ко то стоји иза њега
ко му носи златни штит
таква дрскост изнад свега
нит је била нит ће бит

Ако такви узму маха
и други ће дићи глас
више неће бити страха
сви ће поћи против нас

Казните га много теже
да за пример буде свим
за стуб срама да се веже
и да гори скупа с њим

Рекли су ми много више
него што се о том зна
али нису смели прићи
буктињи што вечно сја 

ДА ЛИ СТЕ НЕКАД - Добрица Ерић

Да ли сте некад док киша пада
лежали на колима пуним сена
што су тек стигла са ливада
и под великим теретом подвучена?

Лежите онако полеђушке
и пљуцкате кроз сламку, зна се
а сено мирише на гњиле крушке
и киша шушти кроз зрело класје.

Цео свет се купа у сјају
муња што куле по небу руше
Волови мирно преживају
а мокри им се вратови пуше.

Ви треперите пред бљеском муње
и ветром који дрвеће њише
па наједанпут збаците гуње
и полетите у пљусак кише!

ПОМАК У СВЕМИРУ - Љубивоје Ршумовић

Ако већ свемиром
Све те планете лете
Ако већ лете и све те фине ракете
Зашто одрасли никако да се сете
Да у свемир пошаљу и неко дете

На пример Мене

Ако већ свемиром
Све те планете круже
Ако и Малом Принцу тамо цветају руже
Одрасли би морали прилику да нам пруже
Да се деца и планете лепо друже

На пример Ја

Ако већ свемиром
Лети планета Венера
Ако док лети около у црну празнину звера
Могла би да скрене са свог смера
Да нађе међ децом једном симпатизера

На пример мене

Ако већ свемиром
Нашем оку надомак
Живи планета једна црвена као мак
Зашто у свемиру не направите помак
Па да се Венером ожени један отресит момак

На пример Ја

 

НЕК ПРОМАШИ - Недељко Попадић

Лети метак преко поља
опасан у лету...
Ја се надам, ја се молим
да промаши мету.

Није важно кога гађа,
птицу ил` хијену...
Нек` промаши! Нек` погоди
брдо... или стену...

Лети метак. Ја се бојим.
Негде мора стати...
Не дај Боже да заплаче
било чија мати.

Да ли гађа вука, лане,
црнца или белца,
ја се молим да задрхти
рука тога стрелца...

ДРАНГУЛИЈА - Владимир Андрић

Таван крије старудије,
по тавану дете рије,
тумба корпе и кутије
- тражи чудне дрангулије.

Тако копа, цуња, шњура,
кад пронађе викне ура!
Из прашине дрангулија
као мало сунце сија.

На дну малог дечјег џепа
дрангулија светли лепа,
од ње нема већег блага,
добија се од ње снага.

Да се чува, трампи, крије
и сигурност да улије
 - погодније ништа није
од чудесне дрангулије.

Паре нуде парајлије
од метала и хартије,
али ништа вредно није
једне личне дрангулије.

Колко вреди дрангулија
- То зна само дечурлија.
Дрангу, дрангу, дрангулија,
моме срцу најмилија.

ПЕСМА О ЋУТЉИВОЈ АНИ - Драгослав Гузина

Бог је свима језик дао
па тако и Ани је.
Али, њен је завезао
ко ничији раније.

Стално ћути. Пише песме.
Слуша свирку џезера.
У њено се срце не сме
- дубље је од језера.

Ћутљива је као стена.
Не питајте свашта њу.
У самоћи глава њена
предаје се маштању.

А свуда се немир рађа.
Сви зује ко пчелице.
Анђео нас  с неба гађа
врхом своје стрелице.

Тако и њу, једног дана
стрелицом је убо том.
- Почела је чак и Ана
да излази суботом!

Почела је да се шминка,
да нам чежњу задаје.
До јуче је била клинка
а девојка сада је.

Њене очи све нас редом
у најлепши вуку сан.
Осмех јој је као с медом,
примамљив и укусан.

Ја мислио:
срце њено од вечитог леда је,
а оно је заљубљено!
Некоме се предаје!

Некоме је у самоћи
отворило капију.
Неког зове ове ноћи
да се звезда напију.

Ко ли је тај срећник што се
њеном срцу допао?
Ко ће да јој мрси косе,
љуби образ топао?

Ко ће неких хладних дана
покрај ње да зимује?
Кога ће да грли Ана?
Јао, благо ли му је!

Због кога се њено лице
црвени ко темпера?
Ко ће да јој качи свице
на рукаве џемпера?

И кад хладна киша пљусне
преко пустих голети
кога ли ће њене усне
љубити и волети?

А те усне боје цвекле
месечином купане
Синоћ су ми тихо рекле:
"Тебе волим, глупане..."
 

РАДОЗНАЛА ПЕСМА - Драган Лукић

Шта то ради
припијена за дно мора
шкољка плава?

- Спава.

Шта јежеви морски раде
кад их гледа
неко дете?

- Прете.

Шта рибице мале раде
кад рибри
баце мреже?
- Беже.

А кад ја са стене скочим
шта то каже
море плаво?
- Браво.